Evropska mreža Srbije izražava opravdanu bojazan usled manipulacija prelaznom vladom i ističe zahtev za tehničkom stručnom vladom. Bojazan je opravdana jer ideja o prelaznoj vladi se od 2018. godine koristi kao politički instrument određenih delova vlasti i opozicije, ali ne u interesu građana, već u interesu političke oligarhije.

Cilj takve strategije nije stvarna demokratizacija društva ili obezbeđivanje fer izbora, već očuvanje postojećih struktura moći i preraspodela političkog uticaja unutar iste elite. O tome svedoči i činjenica da se u javnom diskursu prelazna vlada pominje samo u kriznim trenucima, dok su konkretni predlozi za njen sastav i mandat uvek nejasni i bez institucionalne podrške.

U tom kontekstu, prelazna vlada često služi kao paravan za dogovore između različitih centara moći, bez stvarne namere da se izgradi sistem koji bi bio transparentan i odgovoran prema građanima. To posebno dolazi do izražaja kada deo opozicije, koji se zalaže za prelaznu vladu, istovremeno učestvuje u sistemu koji kritikuje, ne postavljajući suštinske zahteve za promenu pravila igre.

Da bi se sprečilo da prelazna vlada bude samo još jedan manevar političke elite, nužno je da se insistira na jasnim uslovima njenog formiranja – uključujući definisanje njenog mandata, nezavisnu kontrolu izbornog procesa i garancije za institucionalne reforme koje bi sprečile povratak autokratske vlasti. Bez toga, ona ostaje samo još jedna taktika za održavanje statusa kvo.
Da bismo izbegli kontinuitet političke oligarhije i osigurali da prelazna vlada ne bude samo još jedan mehanizam za očuvanje postojećeg stanja, neophodno je jasno definisati uslove, mandat i ciljeve prelazne vlade .

Prelazna vlada: Jasni uslovi za prekid političke oligarhije

1. Cilj prelazne vlade

Prelazna vlada ne sme biti cilj sama po sebi, već isključivo sredstvo za:

• Obezbeđivanje fer i slobodnih izbora uz međunarodni nadzor.
• Demontažu političke kontrole nad institucijama (pravosuđe, mediji, izborna komisija, policija).
• Uspostavljanje nezavisnih tela koja garantuju slobodu medija, borbu protiv korupcije i transparentnost rada javnih institucija.
• Prekid sa zarobljenom državom i sprečavanje povratka političkih elita koje su državu koristile za lične interese.

2. Sastav prelazne vlade

• Članovi prelazne vlade ne mogu biti aktuelni predstavnici vlasti niti lideri opozicije koji su deo sistema.
• Sastav moraju činiti kredibilni stručnjaci i ljudi od integriteta, a ne partijski kadrovi.
• Mora postojati međunarodna podrška i monitoring kako bi se sprečila manipulacija procesom tranzicije.

3. Ograničen mandat i precizni rokovi

Prelazna vlada treba da traje između 6 i 12 meseci, u zavisnosti od potrebnih reformi:

• 6 meseci – ako je primarni cilj organizacija fer i poštenih izbora.
• 9 meseci – ako je potrebno sprovesti osnovne reforme (REM,mediji, birački spisak, jačanje nezavisnih institucija).
• 12 meseci – ako je neophodna ozbiljnija rekonstrukcija institucija, ali bez mogućnosti produženja.

Prelazna vlada ne može donositi odluke o privatizaciji, zaduživanju ili strateškim ugovorima kako bi se sprečile zloupotrebe.

4. Mehanizmi kontrole i sankcije za zloupotrebe

• Javna odgovornost – obavezni redovni izveštaji o radu prelazne vlade.
• Građanski nadzor – nezavisno telo sastavljeno od nevladinih organizacija, sindikata i stručne javnosti.
• Krivična odgovornost – sankcije za članove prelazne vlade koji pokušaju da zloupotrebe položaj.

5. Pravne garancije protiv kontinuiteta političke oligarhije

• Procesuiranje i zabrana politički kompromitovanim pojedincima da učestvuju u vlasti nakon tranzicije.
• Izmene izbornog sistema kako bi se sprečila koncentracija moći u rukama partijske elite.
• Otvaranje tajnih ugovora i sprovođenje istraga o korupciji u prethodnim režimima.

Zaključak

Prelazna vlada mora biti jasno definisana i vremenski ograničena kako ne bi postala nova verzija starog sistema. Ključne garancije uključuju stručni i nepristrasni sastav, strogu vremensku kontrolu i mehanizme odgovornosti. Samo ovako koncipirana prelazna vlada može doneti istinske promene, a ne biti još jedan instrument političke oligarhije.