EU i dalje doživljava proces pridruživanja kao tehničko, uglavnom “nepolitičko” pitanje. Kosovo i odnosi sa Rusijom su političke teme. Ne može se dati “recept” kako da Srbija reši kosovsko pitanje, ali Srbija to treba da uradi i to jeste najefikasniji pristup. Srbija je ta koja mora da definiše rešenje, da li pomirenjem dva naroda i akcentovanjem životnog standarda građana, što bi bilo najbolje rešenje i za region Balkana. Podsećamo da nerešeno granično pitanje sa Rusijom nije sprečilo Estoniju da se pridruži EU, pa tako ni ovo pitanje, ne bi smelo da bude uslovljavanje i kočnica Srbije. Prioritet treba da budu standardi i egzistencijalni staus građana sa primenom ljudskih prava, vladavinom prava i ekonomskim pitanjima a ne status. Status je posledica odsustva svega navedenog i političke kompromitacije kako domaćeg tako i međunarodnog političkog establišmenta.Ta i takva politička kompromitacija je narušila osnov života građana a život je svetinja i za spskog i za albanskog građanina.EU je setimo se nekada u nekim situacijama smatrala da je to bilateralno pitanje i na već navedenom primeru, uprkos nadanjima Rusije da zbog graničnog spora neće biti dozvoljeno Estoniji da bude članica EU, Estonija se pridružila Uniji 2004. Stoga, bolje je fokusirati se na vladavinu prava. U svakom slučaju, pitanje usaglašavanja sa spoljnom politikom EU možda je i nepotrebno, budući da niko još uvek sa sigurnošću ne zna kakva je zapravo spoljna politika EU. Zadatak Srbije je da aktivnim pristupom u predlaganju rešenja a pre svega u interesu svih građana ali i uz brigu za očuvanje svojih državnih interesa, doprinese iznalaženju najboljeg rešenja, što do sada i nije bio slučaj.