Piše: Mila Vujić

Nikad više mraka u Srbiji. Nikad više nihilističke filozofije u primeni. Toliko beznađe je zavladalo u narodu, da se čini da smo pristali da dobrovoljno lagano umiremo. Naša hajdučka filozofija uzima danak. Velika pozorišna predstava koja pokriva odsustvo svih bitnih reformi.U Srbiji je duhovna platforma oproštaja greha koju daje sveštenik pretočena u model svetinje. Možeš krasti, varati, lagati, obmanjivati, i to sve bez ikakvih posledica. Uništena je platforma građanina! Svako ko vidi dalje i bolje sklonjen je sa javne scene. Na sceni su najprizemniji ljudski oblici, koji podstrekuju primitivizam, prostakluk, bezobrazluk; svi oni koji u jednom uređenom društvu ne bi mogli da budu vidljivi, nekmoli nosioci javnih funkcija.

Imamo apsurdnu situaciju diskriminacije univerziteta po svojini, postalo je bitno imate li diplomu, ali ne i šta znate da radite, koji su vam rezultati rada. Imate ljude koji vam vode državu bez dana radnog staža, a kamo li rezultata rada. Imate invalidske penzionere koji vode institucije, za čije vođenje je potrebna fizička spremnost pilota. Imate sve ono što bi u Evropi bilo nezamislivo, pod izgovorom pristupanja EU. Ko da se ljuti na građane koji ne razumeju da su nam političari ti koji obmanjuju bez pardona? Kako objasniti građanima da im se otimaju novac da bi se subvencionisali politički podobni? Ko da voli tu Evropu kad je prevršilo svaku meru, i kad god nam vlast pomene EU, nama kvrcne još jedan pršljen na već ulubljenoj kičmi? Narod ne zna da je Zakon o budžetu ZAKON ! Ovde se rebalansom budžeta ozakonjuje nezakonitost u državi.Ta Evropa, koju već pljuju i psuju u Srbiji, ima programski budžet, skupština ga usvaja, ministar je neka vrsta menadžera koji predlaže, prati, izvršava i izveštava sa punom odgovornošću! Ovde nijedan ministar a kamo li službenik naroda nižeg ranga nije odgovarao za štete nanete državi i narodu. Narod od svojih briga ne može ni znati, on na svojoj koži ne oseća boljitak, on nema prava građanina koja uživa građanin uređene države Evrope. Narod zna da se ovde najveći porez plaća na rad, a nagrađuje nerad! Narod zna da pogrešno knjiženje i bahatost javnih preduzeća mora da plati on, jer nam sudstvo ne štiti narod, kao u Evropi, nego javna preduzeća.Narod zna da kada mu kažu „ovo traži EU“, teško njemu. Ali narod ne zna da je naša država ovde alat za otimanje ljudskog dostojanstva, ne zna, ali debelo oseća. Sve vajne reforme nemaju veze sa suštinskim vrednostima i standardima koji štite građane, i koje zapravo treba da budu reforme u skladu sa interesom građana i uređene države. U Srbiji se, pod izgovorom EU, prave zakoni koji obezbeđuju moć i vlast, a ne servis građana.Ovde se sve menja kako se ama baš ništa ne bi promenilo po vlasnike privilegija. A vi građani ste taoci vlasnika privilegija. E, to nije Evropa, da odmah rasčistimo!Prihvatajući laži, prihvatili smo da živimo u paklu samovolje nesavesnih političara i još smo dali blagoslov ćutanjem. A ćutanje je vazda bilo najodaniji sluga zla.Sramno je smanjenja plata i penzija ― to niko nije uradio, ali se i to pravda Evropom. Definisano svojinsko pravo je zakon u Evropi. Ovde nije. Ovde su principijelni ljudi anatemisani, a slave se oni „snalažljivi“ kojih bi se Evropa stidela. Civilizacijske tekovine u rečima „izvini, oprosti, molim te“, nestale su sa scene, ali su avanzovale psovke hleba, majke, oca, sunca, svega što slavi život. Zatrpani smo najnegativnijim informacijama, zamračili smo totalno, a bez svetlosti život nije moguć. Dozvolili smo im da naprave sistem koji ubija sve zdrave delove društva, a zaboravili smo da takav sistem ubija i nas, građane Srbije. Ne bunimo se zbog izbornog sistema koji nam ne daje ama baš nikakve šanse da bilo šta promenimo, iako znamo da takav sistem ima samo još pet država sveta.Ovde se glorifikuje vlast u jednoj ličnosti vlasti i moći radi, a ne stvara se sistemski uređena država zasnovana na radu, redu i zakonu. Evropa ne samo da nije to, nego nije ni sposobna da razume toliko odsustvo racionalnosti, zdravog razuma i želje za boljitkom. Ne možemo se ljutiti na Evropu što ne razume Srbiju, da budemo pošteni ― ne razumeju je ni njeni građani, koji totalno obeshrabreni šansom za boljitak, zgranuto posmatraju političare sa tunelskim vidom. Da smo bliži Evropi, ostali bismo bez ovih i ovakvih političara, pa prosudite sami. Pristali smo na lagano umiranje, zar je bitno koliko smo suštinski i stvarno daleko od Evrope? A sve smo dalje i od Evrope i od života…

Kolumna je preuzeta sa portala „Građanin“ (www.gradjanin.rs).